STRANI DRŽAVLjANI U PREKRŠAJNOM POSTUPKU – TREĆI DEO
-STRANI DRŽAVLjANI I CARINSKI PREKRŠAJI-
O značaju poznavanja carinskih propisa Republike Srbije, govori podatak da se carinski prekršaji odlikuju izuzetno visokim kaznama. Tako je za prekršaj iz čl.292. Carinskog zakona (u ovu kategoriju spada i neprijavljivanje robe koja se unosi u carinsko područje RS), propisana kazna u rasponu od jednostruke do četvorostruke vrednosti robe.
Slobodan unos robe u Republiku Srbiju
Carinski zakon predviđa da određene vrste robe ne podležu carinama i putnici ih besplatno mogu uneti u zemlju. To uključuje lični prtljag (predmete koji su Vam neophodni za konkretno putovanje); lekove za ličnu upotrebu; 200 cigareta ili 100 cigarilosa ili 50 cigara ili 250 gr. duvana; jedan parfem; jednu toaletnu vodu; jedan litar vina; jedan litar alkoholnog pića.
Da li se Vaš lični laptop računar smatra delom ličnog prtljaga?
Carinski organ dužan je da, u svakom konkretnom slučaju, utvrdi koji predmeti čine lični prtljag putnika i shodno tome opredeli da li podležu carinjenju ili ne. Laptop možete nositi sa sobom , ali su carinski službenici dužni da utvrde da li se zaista radi o predmetu koji je sastavni deo ličnog prtljaga ili je pak u pitanju novi uređaj koji podleže naplati uvoznih dažbina.
Skraćeni carinski postupak
Odredbama člana 107. Carinskog zakona propisano je da se roba koju putnik unosi iz inostranstva, koja nema komercijalni karakter i namenjena je korišćenju za sopstvene potrebe, odnosno potrebe domaćinstva, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, može cariniti u skraćenom postupku na graničnom prelazu, uz primenu jedinstvene carinske stope u visini od 10% (plus PDV).
Za robu koja je ocarinjena u tzv. „skraćenom postupku“ ovlašćeni carinski službenik popunjava Obračun uvoznih dažbina (CPD), sa tačnim nazivom robe koja je predmet carinjenja.
Putnik se izjašnjava da li je saglasan sa nalazom ovlašćenog carinskog službenika u pogledu količine, vrste robe i utvrđene carinske vrednosti robe, kao i u pogledu iznosa uvoznih dažbina. Ako se putnik saglasi sa nalazom ovlašćenog carinskog službenika, po izvršenom plaćanju uvoznih dažbina, ovlašćeni carinski službenik predaće putniku overeni primerak Obračuna uvoznih dažbina i staviti mu robu na raspolaganje.
Ukoliko se putnik ne saglasi sa nalazom ovlašćenog carinskog službenika ili ne plati ukupan iznos uvoznih dažbina, dužan je da carinskom organu podnese deklaraciju za tranzit robe do nadležne carinarnice kod koje će se sprovesti redovan carinski postupak.
Napomena advokata: Sprovođenje skraćenog carinskog postupka predstavlja pojednostavljenu formu, u cilju bržeg okončanja postupka nad robom koja se može cariniti u takvom postupku, uz primenu jedinstvene carinske stope. Ovakav postupak nije obavezan, jer putnik uvek može da zahteva da se carinjenje robe, koju nosi sa sobom i čija vrednost ne prelazi vrednost od 3.000 evra, sprovede u redovnom carinskom postupku, podnošenjem pisane carinske deklaracije, po stopi koja je propisana Carinskom tarifom.
Specifičnosti carinskog prekršajnog postupka u kome je okrivljeni stranac
Hitnost prekršajnog postupka u kome je okrivljeni stranac, posebno je naglašena u odredbi člana 303. Carinskog zakona, koja propisuje da, ako je učinilac prekršaja lice čije je boravište van carinskog područja Republike Srbije, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje prekršajnog naloga, prekršajni nalog se mora izdati u roku od 48 sati.
Napomena : Sve pojedinosti prekršajnog postupka koji se vodi prema okrivljenim stranim državljaima, detaljno opisanom u PRVOM DELU odnose se i na carinske prekršajne postupke u kojima učestvuju strani državljani.
