Ako živite u inostranstvu i nasledili ste, ili očekujete da nasledite nepokretnost ili drugu imovinu u Srbiji, ne morate da putujete kako biste učestvovali u postupku. Ceo ostavinski postupak u Srbiji može se sprovesti preko advokata u Srbiji koji postupa na osnovu punomoćja.

U ovom vodiču objašnjavamo kako funkcioniše nasleđivanje u Srbiji za nerezidente i strane državljane, kako se sprovodi ostavinski postupak i kako se ceo predmet može voditi iz inostranstva, bez vašeg prisustva pred srpskim sudom.

Da li nerezidenti i strani državljani mogu da nasleđuju u Srbiji?

Da. Strani državljani mogu naslediti i pokretnu i nepokretnu imovinu u Srbiji. Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, stranci nasleđuju pod istim uslovima kao i domaći državljani, po načelu reciprociteta. To praktično znači da, ako bi državljanin Srbije mogao da nasledi u vašoj zemlji pod uporedivim uslovima, i vi možete da nasledite u Srbiji.

Život van Srbije nije prepreka. Nepokretnost koja se nalazi u Srbiji uvek je uređena srpskim pravom i rešava se pred srpskim sudom ili javnim beležnikom, bez obzira na to gde živite ili koji pasoš imate. Pojedine vrste imovine, kao što je poljoprivredno zemljište, mogu nositi dodatna ograničenja za strane vlasnike, što procenjujemo od slučaja do slučaja.

Ko nasleđuje? Nasledni redovi

Srpsko pravo utvrđuje redosled naslednika:

• Prvi nasledni red – deca i bračni supružnik ostavioca, koji nasleđuju na jednake delove.
• Drugi nasledni red – ako nema potomaka, imovina prelazi na roditelje i braću i sestre ostavioca.
• Treći i dalji nasledni redovi – babe i dede i dalji srodnici, samo ako nema bližih naslednika.

Srbija poznaje i institut nužnih naslednika. Bliski članovi porodice, kao što su potomci, supružnik i u pojedinim slučajevima roditelji, ne mogu biti u potpunosti isključeni, čak ni testamentom. Njihov zaštićeni deo (nužni deo) po pravilu iznosi polovinu onoga što bi dobili po zakonu.

Ostavinski postupak u Srbiji

Nasleđivanje u Srbiji se rešava kroz formalni ostavinski postupak. On nije opcion i predstavlja jedini način da se imovina preminulog prenese na naslednike. Glavne faze su:

• Postupak se pokreće, najčešće po službenoj dužnosti nakon što se smrt prijavi, pred osnovnim sudom ili javnim beležnikom kao poverenikom suda.
• Nadležnost se određuje prema poslednjem prebivalištu ostavioca u Srbiji. Ako ostavilac nije imao prebivalište u Srbiji, nadležnost se određuje prema mestu gde se nalazi imovina.
• Sud ili javni beležnik utvrđuje naslednike, imovinu i eventualne dugove zaostavštine i uzima nasledničke izjave.
• Donosi se rešenje o nasleđivanju kojim se utvrđuje ko šta nasleđuje.
• Kada postane pravnosnažno, rešenje se koristi za upis nasleđene nepokretnosti na naslednike u katastar.

Vođenje ostavinskog postupka iz inostranstva

Ovo je deo koga se većina naslednika nerezidenata pribojava, a upravo taj deo mi činimo jednostavnim. Ne morate da dolazite u Srbiju ni u jednoj fazi. Advokat u Srbiji može da vas zastupa tokom celog ostavinskog postupka na osnovu punomoćja.

Vođenje predmeta iz inostranstva izgleda ovako:

• Potpisujete punomoćje kojim ovlašćujete advokata u Srbiji da postupa u vaše ime u ostavinskom postupku.
• Kada je potrebno, dajete i potpisanu nasledničku izjavu kojom se izjašnjavate da li prihvatate ili se odričete svog dela.
• Ovi dokumenti se overavaju u inostranstvu, bilo u ambasadi ili konzulatu Republike Srbije, bilo pred lokalnim javnim beležnikom uz apostil i overeni prevod na srpski jezik.
• Advokat zatim podnosi sve sudu ili javnom beležniku, prisustvuje svim ročištima u vaše ime, komunicira sa ostalim naslednicima i organima i dostavlja vam konačno rešenje.

Sa vaše strane, angažovanje se svodi na potpisivanje manjeg broja dokumenata i njihovu overu na licu mesta. Sve unutar Srbije se rešava umesto vas.

Punomoćje

Punomoćje je jedini dokument koji omogućava vođenje postupka na daljinu. Njime ovlašćujete advokata u Srbiji da vas zastupa pred sudom, javnim beležnikom, katastrom i drugim organima, da podnosi i prima dokumente i preduzima procesne radnje potrebne da se nasleđivanje okonča u vaše ime.

Pravilno sačinjeno punomoćje je posebno za ostavinski postupak i sadrži podatke o zaostavštini i ovlašćenjima koja se daju. Mi za vas pripremamo tekst tako da ga srpski sud ili javni beležnik prihvati bez primedbi, a zatim vas usmeravamo kako i gde da ga overite u vašoj zemlji.

Prihvatanje ili odricanje od nasleđa

Kao naslednik imate izbor. Možete da prihvatite svoj deo ili da se odreknete nasleđa. Odricanje je značajno u više uobičajenih situacija, na primer kada je zaostavština opterećena dugovima ili kada se porodica dogovorila da jedan naslednik uzme određenu imovinu.

Vaša odluka se evidentira putem nasledničke izjave, koja se može potpisati u inostranstvu i podneti preko advokata. Odricanje se tretira kao da nikada niste ni bili naslednik i po pravilu ne može biti delimično, uslovljeno niti naknadno opozvano, pa je važno da se posavetujete pre nego što potpišete.

Dokumenti koji su vam potrebni

Tačan spisak zavisi od zaostavštine, ali tipičan predmet nasleđivanja za nerezidenta zahteva:

• Izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca.
• Dokumente kojima dokazujete srodstvo sa ostaviocem, kao što su izvodi iz matične knjige rođenih ili venčanih.
• Dokumentaciju o imovini, uključujući list nepokretnosti iz katastra i podatke o bankovnim računima.
• Kopiju pasoša ili lične karte.
• Punomoćje i, kada je potrebno, nasledničku izjavu.

Dokumenti izdati u inostranstvu najčešće moraju biti overeni apostilom i prevedeni na srpski jezik od strane sudskog prevodioca. Mi vam tačno kažemo koje dokumente da pribavite i u kom obliku, kako ništa ne bi bilo odbijeno naknadno.

Porez na nasleđe u Srbiji

Srbija oporezuje nasleđe prema srodstvu naslednika sa ostaviocem, a ne prema prebivalištu:

• Naslednici prvog naslednog reda (supružnik, deca i roditelji) su oslobođeni poreza na nasleđe.
• Naslednici drugog naslednog reda trenutno plaćaju porez po stopi od oko 1,5% vrednosti nasleđene imovine.
• Ostali naslednici trenutno plaćaju oko 2,5%.

Stope i oslobođenja se mogu menjati, a porez se utvrđuje prema tržišnoj vrednosti zaostavštine, pa za vaš konkretan slučaj proveravamo aktuelno stanje.

Strani testamenti i prekogranične zaostavštine

Mnogi naslednici nerezidenti imaju zaostavštinu koja se tiče više od jedne države. Nepokretnost koja se nalazi u Srbiji uvek se rešava u Srbiji po srpskom pravu, čak i kada se ostavinski postupak istovremeno vodi u inostranstvu. Kada je strani sud već doneo odluku relevantnu za zaostavštinu, ta odluka najpre mora biti formalno priznata u Srbiji da bi proizvodila dejstvo. Priznanje stranih sudskih odluka u Srbiji sprovodimo kao deo iste usluge, kada je to potrebno.

Kako pomažemo naslednicima u inostranstvu

Zastupamo naslednike nerezidente i strane državljane kroz ceo ostavinski postupak u Srbiji, od prve procene do upisa nasleđene imovine. Naša usluga obuhvata:

• Procenu vašeg naslednog prava i strukture zaostavštine.
• Izradu punomoćja i nasledničke izjave i vođenje kroz postupak overe u inostranstvu.
• Pribavljanje i pripremu potrebnih dokumenata, uključujući prevode i apostile.
• Zastupanje pred sudom ili javnim beležnikom na svakom ročištu.
• Upis nasleđene nepokretnosti na vaše ime u katastar.
• Savetovanje o eventualnoj prodaji nasleđene nepokretnosti, koja se takođe može sprovesti na daljinu.

Ako vam je potrebna pravna pomoć u vezi sa nasleđivanjem u Srbiji, obratite nam se i odgovorićemo u roku od jednog radnog dana.

Često postavljana pitanja

Da li moram da putujem u Srbiju da bih nasledio?

Ne. Ceo ostavinski postupak može se sprovesti na daljinu, preko advokata u Srbiji koji postupa na osnovu punomoćja. Vi potpisujete nekoliko dokumenata u inostranstvu, a advokat obavlja ostalo u Srbiji.

Da li stranci mogu da naslede imovinu u Srbiji?

Da. Strani državljani nasleđuju pod istim uslovima kao i državljani Srbije, po načelu reciprociteta. Nepokretnost u Srbiji se rešava po srpskom pravu bez obzira na vaše državljanstvo ili prebivalište.

Da li mogu da se odreknem nasleđa iz inostranstva?

Da. Možete prihvatiti ili se odreći svog dela putem nasledničke izjave potpisane u inostranstvu i podnete preko advokata. Odricanje je po pravilu konačno i ne može biti delimično ni uslovljeno, pa se prethodno posavetujte.

Koliko traje ostavinski postupak u Srbiji?

Zavisi od složenosti zaostavštine, broja naslednika i brzine pribavljanja dokumenata. Jednostavniji predmeti mogu se okončati za nekoliko meseci kada je sva dokumentacija spremna.

Da li se u Srbiji plaća porez na nasleđe?

Naslednici prvog naslednog reda (supružnik, deca, roditelji) su oslobođeni. Naslednici drugog reda trenutno plaćaju oko 1,5%, a ostali oko 2,5% vrednosti nasleđene imovine.

Šta ako postoji testament?

Punovažan testament se poštuje, ali nužni naslednici i dalje zadržavaju svoj zaštićeni deo. Pregledamo testament i utvrđujemo kako utiče na raspodelu zaostavštine.

Nasledili ste imovinu u Srbiji, a živite u inostranstvu?

Vodimo ceo ostavinski postupak u Srbiji za naslednike nerezidente, na osnovu punomoćja, tako da ne morate da putujete. Pošaljite nam kratak opis vaše situacije i odgovorićemo u roku od jednog radnog dana.

Zakažite konsultaciju